1. Тјешите, тјешите народ мој, говори Бог ваш.

2. Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све гријехе своје.

3. Глас је некога који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему.

4. Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна.

5. И јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети; јер уста Господња говорише.

6. Глас говори: вичи. И рече: шта да вичем? Да је свако тијело трава и све добро његово као цвијет пољски.

7. Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

8. Суши се трава, цвијет опада; али ријеч Бога нашега остаје довијека.

9. Изиди на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинијем: ево Бога вашега.

10. Ево, Господ Бог иде на јакога, и мишица ће његова обладати њим; ево плата је његова код њега и дјело његово пред њим.

11. Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.

12. Ко је измјерио воду грстима својим и небеса премјерио пеђу? ко је мјером измјерио прах земаљски, и горе измјерио на мјерила и брегове на потег?

13. Ко је управљао дух Господњи? или му био савјетник и научио га?

14. С ким се је договарао и ко га је уразумио и научио путу суда, и научио га знању и показао му пут разума?

15. Гле, народи су као кап из виједра, и као прашка на мјерилима броје се; гле, премјешта острва као прашак.

16. Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.

17. Сви су народи као ништа пред њим, мање неголи ништа и таштина вриједе му.

18. С ким ћете дакле изједначити Бога? и каку ћете му прилику наћи?

19. Умјетник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.

20. А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне, и тражи вјешта умјетника да начини резан лик, који се не помиче.

21. Не знате ли? не чујете ли? не казује ли вам се од искона? не разумијете ли од темеља земаљских?

22. Он сједи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.

23. Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.

24. Као да нијесу посађени ни посијани, и као да им се стабло није укоријенило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као пљеву разнесе их.

25. С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели свети.

26. Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе његове и јаке моћи не изостаје ниједно?

27. Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мојега?

28. Не знаш ли? нијеси ли чуо да Бог вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? разуму његову нема мјере.

29. Он даје снагу уморноме, и нејакоме умножава крјепост.

30. Дјеца се море и сустају, и младићи падају;

31. Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.