DOPISNA BIBLIJSKA ŠKOLA
Napredni tečaj, lekcija 2

MOŽEMO LI SE POUZDATI U BIBLIJU?


Poznati pobunjenici, koji su potopili engleski brod Baunti, naselili su se na usamljenom ostrvu Pitkern. Grupa se sastojala od devet engleskih mornara, šest Tahićana, deset Tahićanki i jedne petnaestogodišnje devojčice. Jedan od mornara otkrio je postupak za destilisanje alkohola i alkoholizam je iznenada napao ovu ostrvsku koloniju. Sukobi među naseljenicima ubrzo su prerasli u nasilje.

Posle izvesnog vremena ostao je samo jedan od ljudi koji su prvobitno naselili ostrvo. Ovaj čovek, Aleksandar Smit, otkrio je Bibliju u jednom od sanduka koji su preneseni s potopljenog broda. Počeo je da čita i druge poučava iz nje. Čineći tako promenio je prvo svoj život, a zatim i život ostalih stanovnika ostrva.

Ostrvljani su u potpunosti bili odvojeni od spoljnog sveta sve do dolaska američkog broda Topaz 1808. godine. Posada broda zatekla je na ostrvu naprednu zajednicu oslobođenu viskija, kriminala i zatvora. Biblija je raniji pakao na Zemlji pretvorila u ono što Bog želi da učini od sveta. Tako je ostalo i do danas. Snažna radio-stanica »Glas nade« održava redovnu vezu s ostrvom Pitkern pomoću kratkotalasnog radija. Tom Kristijan, potomak Flečera Kristijana, pobunjenika s Bauntija, je radio-amater koji se javlja svakoga dana.

Da li Bog još uvek govori ljudima sa stranica Biblije? Sasvim sigurno. Dok ovo pišem, imam pred očima odgovore koje je poslao polaznik jednog dopisnog biblijskog tečaja. U beleški na dnu stranice može se pročitati sledeći potresan tekst: »Ja čekam izvršenje smrtne kazne u zatvoru države Juta. Pre nego što sam otpočeo s proučavanjem Biblije dopisnim putem, bio sam izgubljen, ali sada imam nešto čemu se mogu nadati, našao sam novu ljubav.«

Biblija raspolaže silom koja istinski može da promeni ljudski život. Kad ljudi počnu da proučavaju Bibliju, njihov život dramatično se menja.


1. Kako Bog govori preko Biblije?

Kad je stvorio Adama i Evu, prve ljude na Zemlji, Bog je s njima razgovarao licem k licu. Ali kada ih je posle pada u greh posetio, kako su se ponašali?

»I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.« (1. Mojsijeva 3,8)

Greh je prekinuo njihov bliski odnos s Bogom. Kako Bog posle pojave greha na našem svetu, komunicira s ljudima?

»Jer Gospod, Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.« (Amos 3,7)

Bog nas nije ostavio u tami neznanja kada je u pitanju smisao života. Preko svojih proroka, osoba koje je pozvao da govore i pišu u Njegovo ime, On je odgovorio na ključna životna pitanja.


2. Ko je napisao Bibliju?

Proroci su za života usmeno i perom prenosili Božje poruke, a one su u obliku proročkih knjiga nastavile da žive i posle njihove smrti. Pod Božjim neposrednim uticajem, pojedine proročke knjige sabrane su u knjigu koju nazivamo Biblijom.

Da li su proročki zapisi pouzdani?

»I ovo znajte najpre da nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju; jer nikad proroštvo ne bi od čovečje volje, nego naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božji ljudi.« (2. Petrova 1,20.21)

Sveti Duh otkrivao je prorocima božanske poruke. Biblijski pisci nisu pisali prema vlastitoj volji ili htenju, već su bili pokrenuti, ili vođeni Božjim Duhom. Biblija je Božja knjiga!

Bog u Bibliji govori o sebi, i otkriva svoje namere prema ljudskom rodu. Biblija je knjiga istorije, proroštva i obećanja, knjiga koja u celosti objavljuje Božji plan spasenja. Ona nije samo Božji osvrt na prošlost, već i objava budućnosti, koja otkriva da će problem zla konačno biti rešen i da će mir doći na ovu Zemlju.

Da li je cela Biblija Božja poruka?

»Sve je pismo od Boga dano i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen.« (2. Timotiju 3,16.17)

Sveto Pismo vrši snažan uticaj na ljude jer je »sve pismo od Boga dano«. Biblija je više od vredne zbirke moralnih načela; ona je više nego lepa knjiga, ona je nadahnuti dokument, Božja knjiga. Proroci su ljudskim jezikom izrazili ono što su videli i čuli, ali njihova poruka došla je neposredno od Boga.

Ako želite da shvatite suštinu života, čitajte Bibliju iskreno i sa molitvom. Uvidećete kako se vaš pogled na život polako menja. Što je više proučavate, izloženi uticaju Svetoga Duha, stvarnom piscu Biblije, to ćete sve više sticati iskustvo životnog mira.


3. Jedinstvo Biblije

Biblija je zbirka od 66 knjiga. Starozavetnih knjiga ima 39 i one su nastale između petnaestog i petog stoleća pre Hrista, a 27 novozavetnih između pedesete i stote godine posle Hrista.

Prorok Mojsije napisao je prvih pet knjiga Biblije, nešto pre 1400. godine pre Hrista, dok je apostol Jovan napisao Otkrivenje, poslednju knjigu Biblije, oko 95. godine posle Hrista. Tokom petnaestak stoleća, koliko je proteklo između pisanja prve i poslednje biblijske knjige, najmanje 38 različitih proroka dalo je svoj doprinos nastanku Biblije.

Različiti biblijski pisci živeli su u različitim vremenima, neki su bili vremenski razdvojeni stotinama godina, i u većini slučajeva nisu se poznavali. Neki su bili poslovni ljudi, a drugi trgovci, zatim pastiri, ribari, vojnici, lekari, propovednici, carevi, ljudska bića iz svih slojeva života. Živeli su pod različitim državnim upravama, u različitim kulturama i različitim životnim sistemima. Ipak, najveće je čudo što se svih 66 biblijskih knjiga s ukupno 1189 poglavlja ili 31173 stiha spaja u celovitu, savršeno usklađenu poruku. Kao što je zapazio veliki naučnik F.F.Brus: »Biblija nije obična antologija; u njoj postoji jedinstvo koje je čini celinom.«

Pretpostavimo da neki čovek zakuca na vaša vrata i, kad ga primite, položi neobično oblikovan komad mermera na pod u vašoj dnevnoj sobi i napusti je bez reči. Jedan za drugim posle njega dolaze i drugi posetioci sve dok svi, oko četrdesetak osoba, ne ostave svoje brojem označene komade mermera.

Kad ode i poslednji, vi ostajete iznenađeni, jer pred sobom imate prekrasnu skulpturu. Tek tada saznajete da se većina »vajara« nikada nije srela, jer dolaze iz raznih delova sveta: iz Južne Amerike, Kine, Rusije, Afrike... Šta biste zaključili? Neko je zamislio tu skulpturu i svakom čoveku dao tačan opis njegovog komada mermera.

Cela Biblija prenosi jedinstvenu poruku kao i savršena mermerna skulptura. Jedan veličanstveni um, Božji, sve je to zamislio. Začuđujuće jedinstvo Pisma dokaz je da ono nije obično književno delo, već istinita Božja reč. Ljudi su oblikovali svoje misli rečima, ali Bog ih je nadahnjivao svojim Duhom.


4. U Bibliju se možete pouzdati

1. Biblija je sačuvana na neobičan način. Svi izvorni biblijski rukopisi prepisivani su rukom, mnogo pre izuma štampe. Pisari su prepisivanjem umnožavali izvorne rukopise i onda ih širili. Hiljade prepisivanih rukopisa, u potpunosti ili delimično sačuvanih, postoje i danas.

Jevrejski rukopisi Staroga zaveta, datirani između 150. i 200. godine pre Hrista pronađeni su pored Mrtvog mora 1947. godine. Zadivljujuće je što ovi, dve hiljade godina stari spisi sadrže isti tekst koji postoji u savremenim Biblijama. To je snažan dokaz verodostojnog prenošenja svete Božje reči!

Apostoli su prvo napisali veći deo Novoga zaveta u obliku pisama upućenih prvim hrišćanskim crkvama, koje su nastale posle Hristovog vaskrsenja i vaznesenja (Kološanima 4,16). Više od 4500 rukopisa celoga Novog zaveta ili njegovih pojedinačnih delova izloženo je u poznatim muzejima širom Evrope i Amerike. Neki od njih datiraju iz 2. veka. Ako uporedimo ove rane rukopise sa savremenim biblijskim tekstovima, odmah ćemo zapaziti da je Novi zavet ostao gotovo nepromenjen u odnosu na svoj izvor. Zanimljivo je da je tekst u našim Biblijama verodostojniji od današnjih prepisa Šekspirovih drama.

Bivši upravitelj Britanskog muzeja, Sir F. Kenon u svojoj knjizi »Naša Biblija i stari rukopisi« (Our Bible and Ancient Manuscripts) ovako piše: »Hrišćanin za celu Bibliju može bez straha ili oklevanja da izjavi da u ruci drži istinitu Božju reč koja je naraštajima, stolećima prenošena bez značajnijih izmena.«

Danas su Biblija ili neki njeni delovi prevedeni na više od 2060 jezika i narečja. Božja reč ostaje najčitanija knjiga na svetu, jer se svake godine proda više od 150 miliona primeraka Biblije.

2. Nesvakidašnja istorijska tačnost biblijskih zapisa. U vreme nastanka Sjedinjenih Američkih Država mnogi stručnjaci sumnjali su u tačnost Biblije. Sumnjali su u biblijske zapise, jer istorijski dokumenti nisu potvrđivali biblijske događaje. Pismo govori o bitkama, gradovima, pa i o čitavim civilizacijama, koje tadašnji svetovni istoričari nisu ni pominjali. Danas mnoga arheološka otkrića potvrđuju tačnost biblijskih zapisa. Arheolozi su otkrili glinene pločice i kamene spomenike koji su na svetlo dana izneli imena, mesta i događaje, koji su bili zapisani isključivo u Bibliji.

Na primer, prema 1. Mojsijevoj 11,31, Avram i njegova porodica »pođoše zajedno iz Ura Haldejskog u zemlju hanansku«. Budući da je Ur spomenut samo u Bibliji, neki naučnici zaključili su da takav grad nikada nije ni postojao. Međutim, arheolozi su otkrili hramsku kulu u južnom Iraku čije je podnožje bilo ispisano klinastim pismom, a tekst je sadržao ime Ur. Kasniji pronalasci otkrili su da je Ur bio napredna metropola iz visoko razvijene civilizacije. Vremenom grad je pao u zaborav, a zapisi o njemu bili izgubljeni, tako da je samo Biblija sačuvala njegovo ime, dok brojni arheolozi nisu potvrdili njegovo istorijsko postojanje.

Ur je samo jedan primer kako savremeni arheološki pronalasci potvrđuju tačnost biblijske istorije. Možda se u vašoj biblioteci može pronaći dobra knjiga iz biblijske arheologije. Ovakve knjige mnoštvom primera potvrđuju verodostojnost Biblije.

3. Tačno ispunjenje biblijskih proročanstava dokazuje da Bibliji možemo verovati. Naše poverenje u Božju reč može se dodatno potvrditi proučavanjem biblijskih proročanstava. Sveto pismo sadrži mnoga važna proročanstva o budućim događajima, koji se ispunjavaju pred našim očima. Jedno od ovih uzbudljivih proročanstava proučavaćemo u sedmoj lekciji. U njoj ćemo videti kako je Bog unapred otkrio tok istorije od 606. godine pre Hrista pa sve do naših dana. U tom proročanstvu u glavnim crtama otkriva se budućnost koja je pred nama i ističe šta će se dogoditi u savremenom svetu.


5. Kako shvatiti Bibliju?

Imajmo na umu da Biblija nije samo istorijski dokument razumljiv samo naučnicima. Neke od najzanimljivijih biblijskih istina dolaze od običnih ljudi sa skromnim obrazovanjem, koji su Bibliju prihvatili kao Hristovu ličnu poruku. Dok budemo istraživali Božju reč, imajmo na umu nekoliko važnih načela:

1. Proučavajmo Bibliju s molitvom. Ako Bibliji pristupimo srcem i umom nadahnutim molitvom, ona će nam pomoći da ostvarimo lični susret s Isusom. Kad otvaramo Bibliju, ne zaboravimo da pozovemo Svetoga Duha da nam bude Učitelj. »A kada dođe on, Duh istine, uputiće vas na svaku istinu; jer neće od sebe govoriti, nego će govoriti što čuje, i javiće vam što će biti unapredak. On će me proslaviti, jer će od mojega uzeti, i javiti vam.« (Jovan 16,13-14)

2. Čitajmo je svakodnevno. Apostol Pavle pohvalio je verejske hrišćane, jer »primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako«. (Dela 17,11) Redovno proučavanje Biblije je ključ za primanje duhovne sile u životu (Rimljanima 1,16).

3. Proučavajmo pažljivo. Apostol Pavle je rekao Timotiju da proučava Bibliju kao »radnik koji se nema šta stideti, i pravo upravlja rečju istine«. (2. Timotiju 2,15) Ne uzimajte slučajno izabrane tekstove koji samo naizgled potvrđuju vaše mišljenje ili sklonosti. Svaki odeljak proučavajte sa što više objektivnosti i pažnje. Čitanje Biblije je susret s Božjim umom.

4. Proučavajmo biblijske knjige i poglavlja stih po stih. Dok čitate, dopustite da Biblija sama govori. Pošto je Biblija Hristova poruka, ona ne sadrži samo istinu, već je i merilo svih ostalih istina (Isaija 8,20). Zato nikada ne smemo dopustiti da neko »versko« mišljenje ili načelo potisne neki deo Pisma. Pokušaj da se Biblija protumači nekim unapred stvorenim mišljenjem samo će »izvrnuti« Sveto pismo na našu »pogibao« (2. Petrova 3,16).

Svaku biblijsku izjavu treba razmatrati u njenom kontekstu: kome se Biblija obraća, o kome je problemu reč, okružuju li je neke druge izjave. Ključno pitanje glasi: »Šta biblijski pisac namerava da kaže?« Svi moramo naučiti da razlikujemo ono što biblijski pisac namerava da kaže od ličnih utisaka, na primer od onoga što mi mislimo da je pisac trebalo da kaže. Kad razumemo značenje teksta, tada ga možemo primeniti u svakidašnjem životu.

5. Proučavajmo Bibliju po temama. Da bismo zaista razumeli biblijske istine, moramo dopustiti da Biblija tumači sama sebe. Kako? Upoređujući biblijske stihove. Isus se, da bi dokazao da je Mesija, poslužio ovakvom metodom:

»I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu.« (Luka 24,27)

Proučavanjem svega što Biblija kaže o nekoj temi stičemo celovit pregled pa ćemo tako tačnije shvatiti Božje gledište. Na primer, kako otkriti tajnu uspešne molitve? Prikupite sve Isusove i apostolske izjave, sva njihova obećanja i načela koja se odnose na molitvu. (Time ćemo se podrobnije pozabaviti u četrnaestoj u lekciji.) Ako se molimo i dopustimo Bibliji da tumači sama sebe, neće nam biti potrebno da se oslanjamo na mišljenje drugih ljudi ili kakvo drugo učenje, već ćemo sami shvatiti Boga.

6. Proučavajmo Bibliju s ciljem da primimo silu života u Hristu. U Jevrejima 4,12. Božja reč upoređena je s oštrim dvoseklim mačem. Ona nije samo mrtvo slovo na papiru, već pouzdano oružje u našim rukama kojim se možemo odbraniti od najupornijih iskušenja.

7. Slušajmo dok nam Bog govori preko svoje Reči. Ako neka osoba želi da sazna biblijsku istinu o nekoj temi ili učenju, ona mora da sledi ono što Biblija uči. »Koji hoće njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.« (Jovan 7,17)

Psalmista potkrepljuje primerom ovakav stav:

»Kako će mladić očistiti put svoj? Vladajući se po tvojim rečima.« (Psalam 119,9)


6. Biblija može da promeni život

Kakav uticaj ima Biblija na lični život?

»Reči tvoje kad se jave, prosvetljuju i urazumljuju proste.« (Psalam 119,130)

Proučavanje Biblije »urazumljuje« kao nijedna druga knjiga. Dok temeljito proučavamo Bibliju i uvodimo njena učenja u svoj život, ona nam daje silu da pobedimo razorne navike i osposobljava nas da se razvijemo kao celovite ličnosti duševno, umno, moralno i duhovno.

Biblija govori srcu. Ona se bavi ljudskim iskustvom: rođenjem, ljubavlju, brakom, roditeljstvom i smrću. Sveto pismo leči čovekove najdublje rane, njegov pad u greh i jad koji je iz njega proizašao.

Posle pada Berlinskog zida veliko duhovno probuđenje zahvatilo je Rusiju. Milioni su prihvatili Bibliju kao knjigu nadahnutu od Boga i postali hrišćani. Galina iz Novgoroda, pratila je predavanja jednog propovednika. Dok su suze tekle niz njeno lice, rekla mu je: »Pre nego što sam došla na ova predavanja bila sam ateista. Nisam verovala u Boga. Sad sam prihvatila Isusa i potpuno sam nova ličnost. Istine koje ste propovedali iz Biblije otvorile su moje oči.«

Božja reč nije knjiga za jednu rasu, doba, narod ili kulturu. Iako je napisana na Istoku, ona sadrži poruku za ljude koji žive na Zapadu. Ona ulazi u kuću siromaha, ali i u vilu bogataša. Deca uživaju u njenim uzbudljivim pričama. Njeni heroji nadahnjuju mlade. Roditelji u njoj nalaze mudrost za poučavanje svoje dece. Bolesni, usamljeni i ostareli u njoj nalaze utehu i nadu za bolji život.

Biblija ima veliku moć. Ona lomi neosetljivo srce. Biblija može da promeni razbojnika i narkomana u revnog propovednika. Biblija može da pretvori lažljivca i varalicu u poštenog i čestitog učitelja. Možda smo već videli i to kako Biblija spasava ljude s ivice samoubistva i daje im nadu u novi početak. Biblija budi ljubav među neprijateljima. Ponositoga ona čini poniznim, a sebičnoga velikodušnim. Biblija nam daje snagu u našim slabostima, veseli nas kad smo razočarani, teši nas u žalosti, vodi nas kad smo nesigurni i ublažuje našu duhovnu iscrpljenost. Ona uči ljude kako da žive hrabro i kako da umiru bez straha.

Božanska knjiga, Biblija, može da promeni i vaš život. To ćete sve jasnije uviđati, dok budete proučavali ove lekcije.

Čemu je Biblija namenjena? Isus odgovara:

»Ona (Pisma) svedoče za mene.« (Jovan 5,39)

»A ova se (čudesa) napisaše, da verujete da Isus jest Hristos Sin Božji, i da verujući imate život u ime njegovo.«
(Jovan 20,31)

To je razlog zbog koga treba da se upoznamo s Biblijom i njenim mnogim slikama koje otkrivaju Isusa Hrista i večni život. Posmatrajući i prateći Hrista kroz Bibliju, menjamo se i postajemo sličniji Njemu (2. Korinćanima 3,18). To je namena postojanja Pisma. Ovo će vam postati još jasnije dok budete proučavali treću i šestu lekciju. Počnite odmah da otkrivate pisanu Reč kao silu koja vas može učiniti sličnim Hristu.